Радон је јединствен елемент у природи. Припада групи инертних гасова, што значи да јако тешко ступа у хемијске везе са другим елементима, а као гас, јако је продоран и има особину да се нагомилава у затвореним просторијама. Изнад свега, ради се о радиоактивном гасу и самим тим представља фактор који има штетан утицај на здравље становништва. Радон настаје као продукт у природном радиоактивном низу 238U у земљишту и релативно лако доспева до површине земље а затим продире у стамбене објекте. Такође, налази се у грађевинском материјалу па самим тим на тај начин доспева у затворене, боравишне или радне просторије. У укупној средњој ефективној годишњој дози коју становништво прими од свих извора природне радиоактивности, радон чини готово 50% (Слика 1.).

 

Слика 1. Допринос различитих извора природне радиоактивности средњој годишњој ефективној дози коју прими становништво.

 

            Штетно дејство радона је доказано у великом броју епидемиолошких студија тако да је Светска здравствена организација прогласила радон као други по значају узрочник добијања рака плућа (WHO handbook on indoor radon: a public health perspective, WHO 2009). Поред тога, радон је уврштен у ред главних загађивача ваздуха у затвореним просторијама (WHO guidelines for indoor air quality: selected pollutants, WHO 2010).

            Због свега тога, проблему радона се приступа озбиљно и у великом броју земаља (пре свега ЕУ држава) постоје национални програми радона који у основи имају мултидисциплинарни карактер и захтевају ангажман великог броја стручњака, од истраживача који се баве радијационом физиком, хемијом, биологијом до специјалиста из разних области медицине.

            Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, као регулаторно тело у области јонизујућих зрачења покренула је изградњу ефикасног националног система заштите од радона и то кроз:

-          Национални програм мерења радона,

-          дефинисање начина и методе мапирања територије наше земље(развојем радонске мапе),

-          одређивање референтног националног нивоа концентрације радона за Србију,

-          изградњу институционалног система контроле радона у затвореном простору (мониторинг мерења радона у приватним и јавним објектима),

-          изградњу институционалногсистема за смањење нивоа радона.

 

            Шири смисао Националне стратегије мерења као и система заштите од штетног дејства овог радиоактивног гаса, обухватио би решавање смањења дугорочних ризика излагању радона у затвореном простору, анализу земљишта и грађевинског материјала који се користи у изградњи, као и мерама у спречавању уласка радона у новоизграђене објекте. Те мере могле би бити препознате као еколошки елементи градње и у националним  законима везаним за грађевинарство.