Мерење радона заснива се на његовој радиоактивности. Сам радон је алфа емитер, али су неки његови потомци бета радиоактивни уз емисију гама зрачења. То пружа велики број различитих експерименталних и техничких могућности за детекцију радона и мерење његове концентрације. У свету постоји велики број техничких сервиса који пружају услуге мерења и тестирања радона у кућама и становима. Сви уређаји за мониторисање радона могу се грубо поделити у две групе, а на основу времена експонирања: уређаји за краткотрајна (од једног сата до неколико дана) и дуготрајна (од једног месеца до једне године) мерења. Уређаји за краткотрајна мерења концентрације радона су релативно једноставне конструкције и примене (слика 1). Информације које се могу добити на основу ове врсте мерења, сем саме концентрације радона у некој затвореној просторији, укључују и праћење временске промене концетрације радона. На основу природе радона, варијације концентрације радона у току само једног дана могу бити велике. По правилу, највеће концентрације радона су у раним јутарњим сатима, док се минимална вредност очекује у раним поподневним сатима.

Слика 1. Уређај за краткотрајна мерења концентрације радона и графички приказ варијације концентрације радона у току дана

Дуготрајна мерења концентрације радона се врше коришћењем пасивних уређаја у којима је детекторска средина један од стандардних траг - детектора алфа честица. Због своје осетљивости, стабилности на различите спољашње утицаје и добрих оптичких особина, CR-39 детектор трагова (поликарбонат) издвојио се као најчешће коришћен чврсти детектор трагова у већини пасивних радонских уређаја. Иначе, исти материјал се користи и као пластично стакло на наочарима. Примена је крајње једноставна. Пасивни радонски дозиметар се постави у део просторије где нема потребе за честим померањима, углавом на орманима, креденцима или полацама са књигама, мада је могуће и да се окачи на лустер, само је битно да не буде у близини извора топлоте (слика 2).

Слика 2: Постављени пасивни радонски дозиметри

Након експонирања (најчешће се ради о три или шест месеци), пасивни радонски уређај се шаље у лабораторије у којима се детектори, након хемијског развијања очитају. Добијени резултат представља интегрални одброј, усредњену концентрацију радона за дато време експонирања. На тај начин, могуће је добити процену дозе коју приме становници који бораве у испитиваној просторији за годину дана. По тренутно актуелној регулативи, интервентни ниво радона у затвореним просторијама у кућама и становима је 200 Bq/m3 за ново изграђене стамбене објекте и 400 Bq/m3 за већ постојеће стамбене објекте. Уколико је концентрација радона већа од интервентног нивоа, препоручују се мере за његову редукцију.